NIK­ŠIĆ - Ge­ne­ra­ci­ja ma­tu­ra­na­ta nik­šić­ke gim­na­zi­je škol­ske 1975 /76. go­di­ne, pro­sla­vi­la je ju­če 40. go­di­na od za­vr­šet­ka ma­tu­re. Od 280 ma­tu­ra­nat iz te 1976. go­di­ne ovog pu­ta, is­pred OŠ „Ol­ga Go­lo­vić” gdje je ne­ka­da bi­la gim­na­zi­ja, oku­pi­lo se sve­ga njih 70 da ob­no­ve i osvje­že uspo­me­ne na dav­no pro­šle da­ne, kao i na dru­gar­stvo i pri­ja­telj­stvo ste­če­no to­kom ško­lo­va­nja.
Mu­zič­ki ured­nik Ra­dio te­le­vi­zi­je Nik­šić Slo­bo­dan Bo­bo Do­bri­lo­vić ka­že da su se i pro­te­klih go­di­na oku­plja­li ali u znat­no ma­njem bro­ju jer su­sre­ti ni­je­su bi­li or­ga­ni­zo­va­ni na ve­ćem ni­vou.
- Po­sto­jao je do­go­vor od­re­đe­ne gru­pe lju­di iz ge­ne­ra­ci­je, nas dva­de­se­tak, da se oku­plja­mo sva­ke po­sled­nje su­bo­te u ma­ju na istom ovom omje­stu. Ipak, da­nas je po­se­ban dan. Ne­ki od nas po­sli­je če­ti­ri de­ce­ni­je pr­vi put su se sre­li. Osmi­jeh, to­pli sti­sak ru­ke i brat­ski za­gr­ljaj po­ka­zao je da je to ona lju­bav, pra­va iskre­na ko­ju smo ga­ji­li jed­ni pre­ma dru­gi­ma. Iako smo već za­šli du­bo­ko u še­stu de­ce­ni­ju i ne­ma­mo na­vi­ku ko­ri­šće­nja dru­štve­nih mre­ža , ne­ki od nas su se pre­ko dje­ce po­sled­njih go­di­na po­ve­za­li i na taj na­čin. To nam je i olak­ša­lo pre­po­zna­va­nje pri­li­kom da­na­šnjeg su­sre­ta - ka­že Do­bri­lo­vić.
Ma­šin­ski in­že­nje Mi­lun Pa­pić ka­že da je na ovaj su­sret do­pu­to­vao iz No­vog Sa­da.
- Sa­sta­ja­li smo se i ra­ni­je, za­i­sta, u znat­no ma­njem bro­ju. To ni­je bi­la prak­sa po­sled­njih dvi­je go­di­ne. U ne­kim mo­men­ti­ma iz­gle­da kao da je vri­je­me sta­lo, ali ako se sa ne­ki­ma sret­ne­te na­kon pet go­di­na to vi­še ni­je ta­ko. Na­ro­či­to to pra­vi­lo ne va­ži u si­tu­a­ci­ji ka­da ne­ke od svo­jih škol­skih dru­go­va vi­di­te tek na­kon če­ti­ri de­ce­ni­je - ka­že Pa­pić.
Zo­ri­ca Ra­du­no­vić Kom­pa­re, na pro­sla­vu je do­pu­to­va­la iz Lju­blja­ne.
- Na­kon 38. go­di­na po­no­vo sam u Nik­ši­ću. Ja­ko sam uz­bu­đe­na. Osje­ćaj je pre­di­van. Nik­šić se mno­go iz­gra­dio. Imao je ra­ni­je ši­ri­nu, ko­ja je sa­da po­pu­nje­na no­vo­i­zgra­đe­nim objek­ti­ma. Ne­ka­ko se i ne sna­la­zim u ovoj sre­di­ni. Je­dva če­kam raz­go­vo­re, raz­mje­nu is­ku­sta­va. Mno­gi su se pro­mi­je­ni­li. Bi­li smo li­je­pi i mla­di. Osta­ri­li smo, iako smo sa­da u do­brim go­di­na vri­je­me je uči­ni­lo svo­je i is­pi­sa­lo nam bo­re na li­ci­ma, ali uspo­me­ne tra­ju - ka­že Zo­ri­ca Ra­du­no­vić Kom­pa­re.
Bran­ko Bac­ko­vić, ka­že da su se pro­mi­je­ni­li, po­za­bo­ra­vlja­li, osta­ri­li...
- Pr­vi po­ut sam na­kon če­ti­ri de­ce­ni­je da­nas vi­dio Zo­ri­cu Ra­du­no­vić. Isti­ni za vo­lju mno­ge sam sre­tao, ali se ni­je­smo pu­no dru­ži­li. Mo­ram re­ći da je ovo jed­na sjaj­na ge­ne­ra­ci­ja, jer je čak 60 od­sto njih za­vr­ši­lo fa­kul­te­te. Uspje­šni su u ra­znim sfe­ra­ma ži­vo­ta, ra­da i stva­ra­la­štva- na­gla­ša­va Bac­ko­vić, pod­sje­tiv­ši da osim za­do­volj­stva zbog su­sre­ta po­sto­ji i žal za oni­ma iz ge­ne­ra­ci­je ko­ji ni­je­su me­đu ži­vi­ma. L.N.


Sa­ku­pi­li knji­ge za škol­sku bi­bli­o­te­ku

Svi ko­ji su do­šli na sa­bra­nje po­sli­je 40. go­di­na od za­vr­šet­ka ško­lo­va­nja bi­li su u oba­ve­zi da do­ne­su ma­kar po jed­nu knji­gu. Pri­ku­plje­ni fond knji­ga u po­ne­dje­ljak će bi­ti pre­dat bi­bli­o­te­ci sa­da­šnje Gim­na­zi­je „Sto­jan Ce­ro­vić”. Na taj na­čin oni će sa sto­ti­nak knji­ga uve­li­ča­ti knji­žni fond te vas­pit­no obra­zov­ne usta­no­ve.